Ja danas živim život!

FreeDigitalPhotos.net

Ne tako davne 2005. godine, osetila sam jak bol u levoj dojci a potom i napipala poprilično veliki čvor, veličine šjive. Bez razmišljanja sam sam se javila najpre svom lekaru, on me uputio  hirurgu,  a  hirurg onkologu.

Krenulo je sa pregledom na ultrazvuku gde se doktor u poodmaklim godinama propisno izvikao na mene što sam rodila samo dvoje dece jer dok su, kako je rekao, žene rađale više dece, tih problema nije bilo. Onda je vikao  kako današnje majke neće da doje decu i bla bla bla, dok mi se sve to nije smučilo i dok mu se nisam obratila sa pitanjem da li sam ja došla kod doktora ili kod tate pa da viče na mene.  Osećala sam se kao da sam kriva što sam došla na pregled. Dok je tako galamio kao nešto me je pregledao i rekao da je to samo masno tkivo i da mi nije ništa jer po njegovom “stručnom” mišljenju tumor ne boli.

Pokupila sam svoje krpice i vratila se sa nalazom onkologu koja je to pročtala i, što bi se reklo, samo aminovala. Verujući tada u njihovo znanje i obrazovanje vratila sam se kući. Bol je i dalje bio tu a i čvor koji se sa bolom uvećavao nekako pred ciklus, a onda postajao malo manji, ali nikako nije nestajao. Sećam se kako nisam mogla da legnem na stomak jer me je bolela leva dojka ali sam trpela bol jer su lekari rekli da mi nije ništa.

Onda, 2009. godine, u Kraljevo stize mobilni digitalni mamograf u organizaciji TV B92. Sticajem okolnosti, zateknem se kod onog istog hirurga i onako u razgovoru ga upitam kako mogu  da odem na pregled na mobilnom mamografu. Dobijem informaciju da moram po uput kod svog lekara pa da zakažem, a onda me taj isti hirurg pitao da li imam neki problem. Rekoh tiho: “Pa onaj isti od pre nekoliko godina”. Hirurg se zgranuo da ja to još nosim i da ništa sa tim nisam uradila. Objasnih mu moje putešestvije kod onkologa, posle čega me je  istog trenutka poslao na mamograf. Nisam se plašila nijednog trenutka ali ženska intuicija je radila svoje.

Mamograf ništa nije pokazao jer, kako mi rekoše, dojke su mi bile pune mlečnih žlezda od kojih se ništa nije videlo ali ultrazvuk je pokazao da postoji cista za koju su svi govorili da je benigna.

Ponovo razgovor sa hirurgom koji veruje svojim kolegama da je to benigno i ostavlja meni da odlučim da li želim da uklonim tu cistu pa “da ne razmišjam o tome”  ili ne želim, ali po njima svakako tu nije bilo ni T od tumora. Naravno da želim jer imam osećaj da je ipak tumor, uz malo duže ubeđivanje sa pomenutim hirurgom dođem do informacija sta se dešava ako sve ipak bude maligno i šta me čeka posle toga.

Saznala sam da sve zavisi od stepena,  da li ću imati samo hemio ili i zračnu terapiju, da imam prava na rekonstrukciju u slučaju da bude urađena masektomija, da postoje primarna i sekundarna rekonstrukcija ali da je on uvek za sekundarnu jer ne zna kako bi prošla zračna terapija ako se uradi primarna.

Brzo sam odlučila da se podvrgnem hirurškoj intervenciji. Čekala sam nekih petnaestak dana i za to vreme sam po Internetu prevrnula sve da bih pokupila stov više validnih informacija o tome šta me čeka, šta može da se desi, koje su moje obaveze i koja su moja prava.

Dan pred operaciju sam napipala ispod pazuha uvećanje. Znala sam šta je ali i dalje nisam paničila. Otišla na operaciju za koju je moj hirurg govorio da će biti samo uklanjanje ciste, međutim… otišla je čitava dojka…

Da, bio je to maligni tumor, i to ne jedan nego dva! Imala sam ludu sreću da to nosim godinama i da mi ostane glava na ramenima. Kada sam se probudila videla sam moje najbliže, svi su bili u šoku  tako da  ja nisam imala vremena za strah, za paniku, za bilo kakvu ružnu misao,  moji najbliži su to već odradili.

Možda mi nećete verovati, ali prvo sto sam uradila je da sam se nasmejala i da sam pokušala sve okolo  da oraspoložim rečima: “Šta vam je, bre, pa to je jedini način da nabacim silikone o trošku države”. Uspelo mi je, nasmejala sam ih, i onda je prva misao bila da ću zbog njih sve to pobediti i prebroditi.

Sinovima sam dala zadatak da mi jednog dana podare unuke, obećala sam da ću sa tim unučićima ja voziti rolere, time sam sebi dala motiv da moram da pobedim. Ustala sam brzo iz kreveta i počela da hodam. Sećam se kada je došla sestra da me previje prvi put, pitala sam je da li da gledam ili ne, na šta mi je odgovorila da zna da sam jaka žena i da mom temepramentu odgovara da se što pre suočim sa svojim novim izgledom kako bih odmah znala sa čim treba da se borim.

Gledala sam sebe ali mi nije bilo strašno. Rekoše da sam se javila na vreme… možeš misliti, rekoh kroz zube, da, ja se uvek javim na vreme ali neki ne reaguju na vreme. Usledili su konzilijumi pa saznanje d aću primati samo hemioterpiju, da ću ostati bez svoje duge plave kose… e, ta činjenica mi je malo teže pala. Tada sam prvi put zaplakala ali sam se brzoo pribrala. Napravila sam plan, da tih svoj 6 ciklusa terapija završim do decembra, zima je,  ionako se tada nose kape pa niko neće ni primetiti da sam ćelava, a onda, nadala sam se, do proleća će mi porasti kosa. Nisam čak ni periku želela da nosim, htela sam da me svi prihvate takvu kakva jesam.

Najveću podršku sam imala od mog supruga kome ću biti neizmerno zahvalna do kraja života , a onda od prijatelja. Sve sam to izgurala. Malo sam više dobila na kilaži za vreme hemioterapija ali je glava bila na ramenima. Kraj terapija je za mene značio povratak u život. Kosa je počela da raste i to sve lokna do lokne. Imam ih i danas i nema tog frizera koji može da napravi ovakve lokne kakve mogu da naprave hemioterapije :)

Ubrzo su me pozvali na rekonstrukciju, estetičar mi je rekao da u prvom zahvatu radi ugradnju implantata a u drugom zahvatu od bradavice sa postojeće dojke uzima deo i pravi bradavicu na drugoj. Odradila sam i to, ali bez ovog drugog zahvata. Ne mislim da mi je neophodna bradavica, a za to sam dobila podršku  moje porodice, tako da sada ima dve dojke, na jednoj nemam bradavicu ali pošto nisam starleta ni striptizeta onda mi i nije neophodna a i ne vidi se da li je imam ili ne. Ispunila sam sve medicinske zahteve, brzo se oporavila a onda počela da treniram da bih povratila svoju staru kilažu.

 Ja danas idem na redovne kontrole, ja danas vozim bicikl po 70 kilometara u jednom dahu, ja danas idem svakoga dana u teretanu, ja danas vozim rolere (moram da se spremim za unučiće), ja danas idem redovno na bazen, ja sam povratila svoju staru kilažu, JA DANAS ŽIVIM ŽIVOT i za koji dan ću sa svojom porodicom i prijateljima proslaviti 45. rođendan.

Mirno čekam te unučice, jer moje dojke su sasvim OK!!!

Danas imam svoju misiju da pokrenem što vise žena da odu na preglede, da se ne boje za svoj fizički izgled jer imaju prava na rekonstrukciju, da im na prvom mestu bude razmišljanje o budućnosti a ne o prošosti, da planiraju život i starost, da postave sebi ciljeve zbog koji vredi živeti.

Drage moje, ja sam živi dokaz da je rak dojke pobediv i izlečiv, da se sve može nadoknaditi osim glave na ramenima. Budite moderne, ali ne tako što ćete nositi neku skupu haljinu, već tako što ćete brinuti o svom zdravlju i razgovarati sa svojim lekarom, budite moderne tako što ćete se inforimasti o svemu čega se pribojavate, jer neprijatelja možete pobediti samo ako ga dobro upoznate, budite moderne tako što će vas krasiti osmeh srećne i zdrave žene a ne neki skupi nakit. Nemojte biti sebične, pomislite na one koji vas mnogo vole, na vaše roditelje, decu ili na voljenu osobu, pomislite u šta će se pretvoriti njihovi životi ako vi umrete zbog svog straha i zbog toga što ste razmišljale  - šta ako imam rak, a da pri tom niste ni pokušale da se lečite i pobedite.

Idite, ne sutra, nego danas na pregled, svi imamo jednake šanse da pobedimo, samo je pitanje da li svi imamo jednake želje da se borimo i koliko smo hrabre i spremne da svoje životne radosti delimo sa najdražima. Naša lepota  je u nama a ne na nama!

Milivojević Gorica

4 Responses to Ja danas živim život!

  1. Vesna Risimic says:

    GOGO KRALJICE…LJUBIM…:-*

  2. Svetlana says:

    Plakala sam kroz ceo tekst. Svaka čast na hrabrosti. Neke od nas možda nemaju toliko hrabrosti ili se boje istine. Ne znam…

  3. ValenTinuška says:

    Gospodjo Gorice, ja Vam se klanjam sa poštovanjem. Zaista. Kroz sličnu priču sam prošla sa svojom majkom, i ona je bila motivator i sebi i drugima u bolnici, i znam koliko je teško ostati stabilan u takvim teškim momentima. Od srca Vam želim da rolere vozite ne samo sa unucima, već i sa praunucima.

  4. Antony says:

    It’s hard to find your website in google. I found it on 12 spot, you should
    build quality backlinks , it will help you to get more visitors.

    I know how to help you, just search in google – k2 seo tips

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>