Pre godinu dana kada sam se ja susrela sa svojim problemom ovakva stranica nije postojala, a da jeste verujem da bi mi to tada mnogo značilo,ali mi je ipak drago što najzad postoji mesto gde žene pričaju o tome i razmenjuju svoja iskustva.

Tog jutra ležala sam u krevetu i osetila bol u dojci, ustala sam, obavila samopregled i napipala čvor. Bila sam preplasena! Istog trenutka sam uzela knjižicu i otrčala u dom zdravlja. Upućena sam kod hirurga koji me je uputio na hitno snimanje mamografom i ultazvukom.

Na ultrazvuku ništa, na mamografu “mikrokalcifikacije”,ali nalaz nije bio bas najjasniji, te su mi rekli da ponovim pregled za šest meseci. Dokotor me je utešio rečima da sam mlada i da je najverovatnije benigno ali ipak kada niste sasvim sigurni, ne možete bas sasvim da odahnete ma šta vam rekli.

Posle šest meseci, nalaz vrlo sličan, pa sledi predlog da idem na institut na dalja snimanja,  medjutim doktor mi je rekao da se ne slaže zbog mojih godina a i da ga brinu te mikrokalcifikcije, i da je najbolje da to izvadimo i vidimo šta je u pitanju, da se uradi biopsija. Složila sam se i zakazali smo operaciju.

Ne mogu da opišem taj strah, i od operacije, pošto mi je to bila prva u životu, i od rezultata. Međutim, kada su me probudili i kada su mi rekli da je sve u redu, da je benigno, neopisivo je to osećanje olakšanja i zadovoljstva.

Što se tiče ožiljka,  imam ga i ne predstavlja mi nikakav problem. Ne nameravam da prestanem sa samopregledima i jednom godšsnje ću i dalje ići na ultrazvuk jer sam shvatila koliko je važno brinuti o tome. Ovom svojom pričom sam tela da poručim ženama, devojkama, da obrate pažnju i misle o tome na vreme.

Moje dojke su sada OK!

Dragana Tanasić