Znate li onaj tip ljudi koji, nekako, uvek misli da će ga loše stvari zaobići? Spadam u taj tip. Ježim se bolnica, pregleda i lekara. U šali volim da kažem da kod lekara idem tek kada postanem hitan slučaj. Bilo kakav kontakt sa njima me podseti na meni drage ljude koji su borili bitke za svoje zdravlje, neki su pobedili, neki ne. Svaki kontakt sa belom uniformom izaziva grč u stomaku.

Ali svako mora da nađe način da pobedi sebe. Priznajem, majka mi je više puta organizovala pregled grudi koji sam uspešno eskivirala baveći se nekim drugim stvarima. Kada se pojavila ova akcija, rešila sam da se prijavim, znala sam da će me biti sramota ako se obavežem na nešto i to ne uradim. Argumenti: “mlada sam, ne treba mi, zauzeta sam, gde još I to da uglavim u obaveze, su ostali sa strane. Nema izgovora. Otišla sam na pregled, i za manje od deset minuta vrlo srećno mogla da tvitnem  #mojedojkesuOK.

Setila sam se jedne divne mlade žene, mame jednog dečaka, kojoj su na rutinskom sistematskom pregledu otkrili čvorić u dojci. Danas je ona zdrava mama dečaka I devojčice. Ne želim da razmišljam kako bi se završilo da nije bilo tog rutinskog sistematskog pregleda. A poznajem jednu divnu ženu koja dok ovo pišem vodi žestoku borbu sa ovom bolešću…

Svako nosi odgovornost za svoje zdravlje. I svakome je teško  da se bavi prevencijom. Ali moramo da nađemo način da nateramo sebe da uradimo sve potrebne preglede da bi osigurali svoje zdravlje.

 Nisu nam ni lekari, ni roditelji, ni partneri odgovorni za naše zdravlje, već mi sami.

Tačno je da se svuda priča o prevenciji, ali kada zaista odlučite da zakažete pregled, naiđete na mnoge prepreke, od one da vas gledaju popreko u domu zdravlja, što ste došli a ništa vam ne fali, do samog pregleda koji ste čekali nekoliko nedelja. Ali, to ne sme da bude izgovor. Sami smo odgovorni za  svoje zdravlje i u obavezi smo prema sebi da uradimo šta je potrebno, uprkos preprekama.

I još jedna velika odgovornost je na nama. Ivana I Mirjana su pokrenule akciju koja je stigla do nekih od nas, a na svakoj je da širi dalje na svoju mamu, drugarice, setre, tetke, koleginice…  Samo tamo  možemo da utičemo na statistiku, koja je u ovom slučaju, dosta crna… A jako je malo potrebno od svake od nas da to crno postane roze mašnica.

Nina Kovačić